Vinart Grand Tasting 2019. – Da je voda dobra, Isus ju ne bi pretvarao u vino

”Ima li smisla održavati Vinart Grand Tasting, ako je Dragi Vođa u Americi?”, pitali su se ljubitelji alkohola u metropoli. Organizatorima nije bilo svejedno. Šef se derao na Mirjanu: ”Baci taj parizer i K-plus kruh. Trebaju nam kamenice, pršut, uštipci, sir…. Zovi Cheese bar, a ja ću probati doći do Dragog Vođe.”

Bili su spremni za poznatog Gastro Snoba. Zamolili su me da se vratim iz New Yorka kako festival vina u Laubi ne bi doživio fijasko poput nastupa Lidije Bačić na Dori. Rekao sam Kim Kardashian: ”Ne plači plastična kraljice. Potreban sam Domovini. Vidimo se ovo ljeto na Viru.”

Osjetila se aura uspjeha kad sam svojom kratkom nogom kročio u Laubu. Htio sam samo u miru degustirati par butelja vina, ali nisam mogao od silnih štovatelja moga lika i djela. U zraku je odjekivalo: ”Moj, moj… ja sam ga prva vidjela. Miči taj otrov Ksenija… Kravo, kozo…ne za kosu pizda ti materina!”

Naletio sam odmah na kolegicu Miu koja mi se pohvalila kako sad radi u Badelu. Ponudila me arhivskom križevačkom graševinom iz devedesete. ”Di si bila 91. Mia? To je sad stara roba, ali popit ću.” Slatkasti eliksir je klizio niz grlo kao blagajnica Željka niz stepenice kad se nalije na poslu. Nije samo Mia bolja starija, već i vino. Probao sam još i sjajan Korlat, a u tom trenutku mi je Mia suptilno namignula da spomenem još i daruvarsku graševinu Vezak u kolumni, ali da ne izgleda kao plaćeni oglas.

Nakon nje je oko na mene bacila tamnoputa Liv iz vinarije Kutjevo. Zamolila me da se slikamo da se može hvalit’ na fejsu. U jednom trenutku sam posumnjao da je to samo zato da se u kadru vide njihova vina, ali sam odmah odbacio suludu pomisao na tako jeftinu reklamnu kampanju. Bilo mi je istog trena jasno da je jedino logično objašnjenje za tamni nasrtaj, moja fatalna privlačnost. Budimo realni, ipak sam ja Vin Diesel za siromašne.

Za svaki slučaj sam zamolio kolegu Azijata koji se u tom trenutku nalazio pokraj mene da mi zapiše u bilježnicu koliko mi je šlepera vina Kutjevo dužno za ovu objavu:)

Pokraj Liv je bila Manuela iz Roto Svijet Pića. Kleknula je pred mene poput vidjelice Vicke iz Međugorja i rekla: ”Znam da nisam dostojna, ali samo jednu fotku naših vina objavi i tamo malo poslikaj Gin and Tonic. Slobodno degustiraj sve, a ja ću šefu reć’ nek’ donese aktovku s eurima.” Gin Woodland mi je leg’o k’o Krstičeviću medijski šamar nakon fijaska s nabavkom aviona. Šefa i aktovku s eurima još uvijek čekam.

Sve je to iz prikrajka snimao Alen iz Feravina. Žicao je da objavim nešto i za njih, ali njegov glas nije dopirao do mojih čučerskih ušiju. Na kraju me pokušao podmititi kulenom. Nije da ga nisam pojeo, ali fotku objavljujem samo zbog zgodne Lucije. Slab sam na pripadnice ljepšeg spola. Površan sam u poslu. Priznajem.

U intelektualnim krugovima sam poznat ne samo kao veliki ljubitelj pornografije, nego i književnosti. To zna i moj susjed Ribafish, koji je baš slučajno taj dan naletio na mene u Laubi i rekao: ”Hrvati baš ne čitaju knjige, a ja sam upravo izdao svoju ”Šaptač ženama”. Ne bi toliko para popušio ni da sam u Uljanik uložio. Svjestan sam tvoje medijske moći. Dobit’ ćes potpisani primjerak knjige i gajbu craft pive, ako pozoveš svoje čučerske fanove da kupe moju knjigu. Svaka kuna bi mi dobro došla. Susjedi smo, pomozi, PLIZ!”

Vinart Grand Tasting 2019. – 2 Cellos

U tom trenutku je baš pokraj nas prolazio Mate Janković. ”Ne bih htio biti nepristojan, nije da prisluškujem, ali načuo sam razgovor o knjigama. Naime, ja sam nedavno izbacio kuharicu ”Croatia: The Cookbook”. Nije da  sam švorc, ali nije baš ni da mi se knjiga prodaje k’o ”Gola Istina”, Nives Celzijus. Pomozi mi i neću te nikad obrisati s fejsa. Lajkat ću ti sve statuse i slijedit’ ću te na Instagramu do smrti.

Ja sam poludio. Što je vama? Nismo na Interliberu. Ovo je sajam vina. Samo mi fali da naletim na Ankicu Tuđman pa da me zamoli da joj napravim PR za knjigu ”Moj život s Francekom”. Baš je pod stare dane odlučila objaviti reizdanje uvezano u kožu poljskih krava.

Uletio mi je i kolega Danijel i nažicao da ga fotkam i spomenem kako radi u ”50 A Burger and Champagne baru” kako bi dobio povišicu.

Taman kad sam pomislio da ne može gore, stigne mi mail od Centra Simon Wiesenthal. Optužuju me za antisemitske kolumne. Kažu da u mojim objavama nikad nema Židova. Pogledao sam prema nebu i rekao: ”Bože, gdje da ja nađem Židova na Vinartu?” Ne znam jel’ ovo dokaz da Bog postoji, ali netko je zasigurno čuo moju molitvu jer se u tom trenutku ničim izazvan ispred mene stvorio vlasnik Mojo bara i jedan od najvećih Židova u gradu, gospodin Marin Levaj. Oprostio sam mu što su njegovi razapeli Isusa i u znak pomirbe i straha od tužbe Centra SW, objavih 2 njegove fotke u kolumni:)

Ako me se na dan dodjeljivanja nagrade ”Pravednika među narodima” u Izraelu sjete, sjete se, ako ne, nikom ništa.

Morao sam nakon ovako dobrog djela isprati grlo. Zastao sam kraj mlade Antonie koja je upravo točila Traminac Iločkih podruma. Takva ponuda se ne odbija.

Nisam mogao odoljeti niti istarskim vinima. Ovisan sam o muškatima vinarije Benvenuti k’o Mladen Grdović o bevandi, a isprobao sam i Frankovićev muškat Luna Blanca. Ako treba potpisati za odcijepljenje Istre, tu sam.

Isprobao sam i Fugaz – Istarska malvazija vinarije Domaine Koguelicot, koja je odležala 10 mjeseci u francuskim hrastovim bačvama (barrique). Srebrna medalja Vinistra 2015. i 2017. 

Sajam vina bez zgodne Lare je kao papa bez Mercedesa na kat. Naravno da sam morao probati Monte Classico pjenušac od malvazije kad me ona ponudila. 

Navratio sam još i do Matee na Trapanov Teran i tu sam shvatio da sam se zarumenio k’o Vladimir Šeks na zasjedanju Sabora. Možda sam previše popio, a možda je rumenilo od srama što je Matea za dvije glave viša od mene. Tješio sam se u sebi – Nisam ja ni toliko nizak, koliko je ona previsoka:)

Stigao sam još probati sjajan Plavac mali, vinarije Korta Katarina i vina engleskinje Jo Ahearne, vinarke s Hvara koja se može pohvaliti prestižnom titulom Master of Wine. Sjajna vina koja morate obavezno probati. 

Netko sigurno očekuje u kolumni stručnu analizu vina – maceracija, prožimanje okusa, dašak velebitske degenije… Nisam vam ja Kult plave kamenice. Ovo je ozbiljan portal. 

Na odlasku me zaustavio Krešimir Ivančić iz vinarije Ivančić i rekao da ne mogu doma dok’ i njegova vina ne pofotkam. Rekao sam mu da nemam više filma. Sve sam ispucao. Kaže on meni: ”Ma objavi samo fotku od prošle godine. Neće nitko skužit.”

Fotka od prošle godine:

Htio sam doći i drugi dan kako bih isprobao vina svih izlagača, ali nisam znao za sebe od silnog degustiranja. Svaki put zaboravim da vino treba promućkati i ispljunuti. U Čučerju se to ne radi tako. Pljuniti se smije nekog u lice, ali pljunuti vino je smrtni grijeh. 

Ps: Vinart bez ljubomornih ispada je kao škrinja bez leša. Bilo je sve idilično dok mi u jednom trenutku nije prišla Liv i rekla: ”Vidjela sam da si objavljivao fotke s drugim crnkinjama!” Pokušavao sam joj objasniti da nije to što misli. One su mi platile… za fotkanje, naravno. Ostale usluge su im bile preskupe. Rekla je da će napraviti scenu ako nju ne fotkam. Ispunio sam joj želju, kako bi gosti dalje neometano mogli uživati u degustaciji vina.

Autor: Josip Novosel aka Dragi Vođa aka Vin Diesel za siromašne, poznati Gastro Snob, tiha patnja Lidije Bačić, dopisni član magazina ”Da je voda dobra, ne bi ju Isus pretvarao u vino”, prijatelj imućnih, prije svega čovjek, a tek onda tajkun i snob

Please follow and like us:

1

20

20

20