Doručak u Johann Francku (Bistro Šnicl)

Razgovarao sam neki dan s kolegicom Jasminkom Škalić, inače poznatom zagrebačkom slikaricom i dizajnericom nakita i rekoh joj: ”Zašto ne bi meni naslikala neku sliku? Imam jedan veliki zid u dnevnom boravku koji zjapi prazan”. Pitala me kakvu bih sliku htio, a ja sam odgovorio: ”Ja onako visok uz konja, iza mene planina sa snijegom, gledam samozatajno u daljinu, a pogled je istovremeno prijeteći i jebozovan. Bitno mi je da nije kič”.

Kaže meni Jasmnika: ”Mogli bismo sutra do Johann Francka na doručak, pa se tamo sve dogovorimo”. Rekoh: ”Može, ali samo da taj doručak nije prije 11”. Jasminka ”To ti se već zove brunch”.

Nitko iz Čučerja još nije išao na brunch tako da sad konačno mogu reći da sam napravio nešto u životu. Ja sam jedan od onih koji doručkuju dok drugi rade za svojim šalterima i blagajnama. Pati Željka iz Dione, pati! Rekoh Jasminki ”Vidimo se sutra. Nedo ti bog da obučeš štikle!” (Imam metar i želju za rastom, al’ nije zato).

Slijedeći dan smo se našli u bistrou Šnicl koji se nalazi na zadnjem katu Johann Francka. Ja sam naručio lagani Roast Beef sendvič s krumpirićima i tost sa šunkom i sirom (zlu ne trebalo). Doručak je najbitniji dio dana.

Jasminka je nakon pregledavanja jelovnika na kojem je stvarno bilo svega (razni sendviči, omleti…) u jednom trenutku urliknula: ”Kobila ti glavu zgrizla! Imaju sir i vrhnje s Dolca sa špekom i lukom. Ja bum si to zela”. Ona izgleda profinjeno, ali u njoj čuči djevojka sa sela. Naručili smo još dva soka od iscijeđene naranče te jedan mali espresso.

Sendvič i krumpirići su bili odlični, a iako sam se najeo već od toga, slistio sam i tost koji je bio savršen (mekan i hrskav). Sjeo mi je kao budali šamar. Jasminka je uživala u siru i vrhnju sa špekom i lukom. Nema do klope s Dolca. Da ne uživa sama, ponudio sam se da joj pomognem pa sam joj slistio pola tanjura. Ne mogu si pomoći. Ja sam životinja. Volim jesti. Poslovi se ne dogovaraju na prazan želudac.

Nisam htio gubiti vrijeme. Odmah sam prešao na stvar. Rekoh ”Jasminka, ti znaš da sam ja snob. Ne može meni sliku bilo tko raditi. Reci ti meni, jesi li ti u rangu Picassa, Da Vincia, Murtića….? Čisto da vidim o kakvom se slikarskom kalibru radi. Ja sam esteta, ali ugled mi je na prvom mjestu. Jednom riječju te pitam: Koliko tvoje ime znači u svijetu slikarstva?”. Jasminka ”Kaj da ti velim? Nisam Van Gogh, al bar imam oba uha”.

Meni je ta izjava bila dovoljna. Jasminka će ukrasiti moj zid. Netko tko je dobio ime po Jasminu Stavrosu, zaslužuje priliku. Da me ne bi slučajno oderala i zaračunala mi sliku po tajkunskoj cijeni, nabacio sam svoj siromašan pogled s kojim žicam Željku u Dioni da mi oprosti 20 lipa kad joj ostanem dužan za jogurt.

Doručak je najbitniji dio dana, a mislim da će mi od danas započinjati u bistoru Šnicl u Johann Francku. Zapravo se sljedeći put vraćam na ručak ili neku večeru jer mi je Jasminka rekla da imaju odličnu klopu i da me časti povodom naše novoostvarene poslovne suradnje.

PS: Za one koji ne znaju, Johann Franck je bivša Gradska kavana na trgu bana Jelačića. Gradska kavana je izgledala kao muzej Jugoslavije, kao da ste se vratili u prošlost. Johann Franck izgleda puno bolje, svjetski. Ako je Gradska kavana bila povratak u prošlost, onda je Johann Franck definitivno povratak u budućnost.

PS2: Inače, ako ste slučajno jedan od onih Antikrista koji jedu hranu bez glutena u ponudi imaju i bezglutenski doručak.

PS3: Za ljubitelje Jasmnike Škalić https://www.facebook.com/Jasminka-Škalić-192992414056391/?fref=ts

Autor: Josip Novosel aka Gastro Snob, prijatelj imućnih, ljubitelj pavijanovih kažiprsta i ostalih egzotičnih delicija, štovatelj špeka i luka i neokrunjeni kralj domjenaka. Prije svega čovjek, a tek onda tajkun i snob.

Please follow and like us:

1

20

20

20