ZG BURGER FESTIVAL – Nisu burgeri skupi nego si ti siromašan!

Radujem se Zagreb Burger Festivalu k’o vidjelica Vicka eurima koji joj pristižu na račun izmišljenog Gospinog ukazanja. Očekujem napad Katolibana za 3,2,1….

Svake godine se na festival sjati tisuće posjetitelja, a među njima i hrpa blogera. Dave se u burgerima ne bi li izabrali onaj najbolji. Nije da ratujem s ikim, čak sam si i dobar s mnogima, ali sam alergičan na one koji napišu: ”Nije mi se svidio burger jer je imao meso, luk i krastavce, a ja to ne jedem”. ”Koj’ si kurac naručivao/la burger, ako ne jedeš luk, meso i krastavce? Pasi travu pička ti materina!”

Dobijem i osip na šupku kad netko zatraži gluten free burger. ”Nabijem te na GLUTEN! Šta radiš na burger festivalu, ako si alergičan na Gluten? Zatvori se ispod balona!” Izmišljaju alergije i razmjenjuju ih k’o sličice. Natječu se k’o je bolesniji. Postali su sekta, k’o Herbalife.

Od njih su mi možda gori samo Lidlići koji žive na parizeru i hrenovkama. Uvijek se iz neke ubožnice čuje komentar Facebook kmeta: ”Koj’ je njima kurac? Kakve su im to cijene?  Ne bi nikad dao 70 kuna za burger. To im neće nitko kupovat’. Preskupo je. To je običan burger…”

”NISU BURGERI SKUPI, NEGO SI TI SIROMAŠAN!” Ljudi plaćaju štand, radnike, ulažu u marketing, kupuju/rade kvalitetnija peciva, rade domaće umake, ne naručuju meso iz Černobila koje svijetli u mraku, već od domaćih OPG-ovaca i da ne nabrajam dalje. Uzalud je pričati o gastronomiji nekom tko se nije maknuo dalje od lokalne pekare i Mcdonaldsa.

Da ne bi ispalo da sam pun gnjeva, dok ovo pišem, jedem Big Mac (Ovo nije sponzorirana objava). Vratimo se na veselije teme i mene. Burger festival bez Gastro Snoba aka Dragog Vođe aka Vin Diesela za siromašne aka Domoljuba, bio bi kao Rujanfest bez cajki.

Bio sam i ja nekoć mlad i zelen pa bi slistio deset burgera u jednom danu, a onda bi poput štićenice Tihane H., zagrlio WC školjku i ispustio dušu. Samo mi treba da me netko prozove Jole Bulimija. Nakon dva burgera, više mi niti jedan nije dobar i kako da onda odaberem najbolji? Shvatio sam da ne mogu pojesti više od dva burgera dnevno, a takvim tempom neću završiti kolumnu do kraja festivala. Odlučio sam napisati priču o sebi, a nek’ se ostali zajebavaju s proglašavanjem pobjednika. Ionako me nitko ne plaća za ovo. Živim od kamatarenja i prostitucije:)

Prvi dan sam na festival došao sa trenutačnom zvijezdom Tv showa ”Ljubav je na selu”. Odmah su je prepoznali fanovi. Ljubav nije na selu nego na Burger festivalu:)

Dao sam Anchy do znanja da me smije počastiti s burgerom i cugom. Ona me odbila k’o Šeks Cedevitu. Nisam joj mogao objasniti da mi influenceri ne nosimo novčanike sa sobom.

Situaciju je u zadnji čas spasio Nikola, jedan od organizatora festivala. Donio nam je pivu iz Green Gardena u biorazgradivoj čaši i burgere iz Mareda. Anchy se bacila na burger k’o seljak na poticaje.

Nikola me upitao: ”Zašto nisi došao na Fuliranje na moru?” Odgovorih mu: ”Zašto mi nisi platio putne troškove i smještaj? Obećao si mi to na RNB festivalu pod utjecajem alkohola.” Nikola: ”Nema šanse da sam ti to obećao pijan. Vjerojatno sam uzeo nešto jače, ali nemoj to spominjati u tekstu.”

Ugledao sam u jednom trenutku i Marina Nekića u Jamnica koktel kamionu. Ničim izazvan je naredio djelatnici da mi spremi dva Fulir Collins koktela na račun kuće. Bilo mi je u prvom trenu sumnjivo zašto je tako darežljiv, ali nisam mogao odoljeti free cugi.

Prekoputa njega je bio kamion LARS & SVEN sa slovenskim burgerima. Domoljublje mi je govorilo NE, ali miris slovenske govedine je rekao DA. Probao sam SVEN burger čija je pljeskavica mješavina različitih dijelova slovenskog goveda, a sadrži još i zreli engleski cheddar sir, karamelizirani luk, hrskavu pancetu, svježu zelenu salatu, rajčice i kućni umak.

Ponudio sam im pola Piranskog zaljeva za recept, ali su mi samo odgovorili: ”AMPAK NE! Tudi Tukaj je Slovenija!” Nakon par prijetećih pogleda su popustili i priznali da stavljaju Tabasco u burger.

Uskoro otvaraju svoj burgeraj u Branimir Centru u Zagrebu. Nek’ mi samo netko kaže da HDZ nije privukao strane investicije u zemlju:)

Kasnije mi se pridružila i kolegica Ana s rođakom Markom i Korinom, ali me zamolila da ne objavljujem njezine fotke jer ima žute zube. Rekoh joj da ću ih izbijeliti u Photoshopu i da se ništa ne brine. Ovakav osmijeh nije imao ni Franjo Tuđman:)

To je načula i prelijepa Korina i rekla: ”Slikaj i mene. Ja nemam žute zube.”

Na kraju se javio i Marko: ”Ni ja nemam žute zube. Slikaj i mene.” U jednom trenutku sam popizdio. Nisam ja stomatolog, nego fotograf. Prestanite me daviti s vašim zubima.

Drugi dan sam došao malo ranije da izbjegnem gužvu, ali uzalud. Kao da je nastupala Lidija Bačić. Kolone ljudi po svuda. U jednom trenutku sam htio lagano uzviknuti Alahu Agbar da se malo raščisti situacija.

Svake godine burger majstori eksperimentiraju s raznim sastojcima i okusima ne bi li složili najoriginalniji burger. Spajaju naizgled nespojivo. Neke simbioze su osuđene na propast: Bruna Esih i Hasanbegovic npr. ili Most i Škoro, ali postoje simbioze koje se ne bi posramili niti rak samac i moruzgva. Jednu takvu uspješnu simbiozu su složili Bread Club i Meat the King. Navukao sam se na na njihov burger od crne slavonske svinje k’o HDZ na proračun:)

Ispred Sumbarina je uvijek bio veliki red. Naletio sam na jedan mladi par kako se goste njihovim burgerima. Ne znam zašto su mi baš ovi burgeri zapeli za oko, ali morao sam objaviti fotke.

Htio sam u Rakijarnici naručiti Gin & Tonic, ali sam u tom trenutku začuo Marina Nekića kako se dere iz Jamnica trucka: ”Štedi pare Vođo! Dođi do mene. Častim.” Sad mi se već malo strah uvukao u kosti. Zašto me čovjek časti dva dana za redom? Rekli bi stari Latini: ”Hanibal ante Portas” ili u prijevodu: ”Ne vjeruj Marinu ni kad darove donosi”

Nisam mogao dokučiti što se krije iza te dobrote. Od stresa mi je pala razina šećera u krvi. Naručio sam si dva Le Kolača da dođem k’ sebi.

Treći dan sam imao obiteljsko druženje. Došao sam na Strossmayerov trg s majkom, bratom, sestrom i malim japanskim nećakom, koji je bajdvej, najmlađi influencer u Hrvatistanu.

Otišli smo odmah do Good Fooda na Das Burger, Holy Smoke (Roast Beef) i Beyound High burger od konoplje. Uzeli smo i krumpiriće od batata. Nismo htjeli pretjerivati u startu da nam ostane još mjesta za degustiranje.

Majci u prvi tren nije bilo ništa jasno. ”Koliko će sve to koštati? Kad sam te tražila da nam posudiš za krovište, rekao si da nemaš kune, a sad se tu razbacuješ k’o da sutra ne postoji.” Obrušila se i na sestru: ”Kakav je to žig na burgeru? Jel’ to ona droga?” Okrenula se opet prema meni: ”Sve si ti kriv. Stalno pričaš protiv Boga i sad je zastranila. Ja je nisam odgajala da bude ovisnica!”

Jedna od tematski najoriginalnijih kućica je bila ona Mate Jankovića. Čovjek je ljubitelj kinematografije, ali ne one od Jakova Sedlara i Vrdoljaka, već prave. Kućica je bila u stilu kultnog špageti vesterna ”Dobar, loš, zao” pa je Mate sukladno tome i burgere nazvao The Good, the Bad and the Ugly.

Ja sam naručio The Bad: Tabasco češnjak majoneza, Iceberg salata, relish od paprika, bučine koštice, 100% hrvatska junetina, cowboy sir.

Iako je malo prije jeo, Ryuki me žicao da mu dam griz. Rekao sam mu da bi mu ovo bilo malo preljuto pa sam ga odveo kod Slovenaca na dječji meni. 

Naletio sam i na kolegicu Valeriju s burgerima iz El Tora.

Život je bio lijep, bar na trenutak, a onda se javio Marin Nekić. Časti me čovjek već tri dana, stekao je moje povjerenje. Zapričali smo se, a on je samo u jednom trenutku poput Delboya izvadio, prema njegovim riječima, prekrasnu austrougarsku fiskalnu kasu, ”Dat ću ti ju povoljno. To je must have gadget svakog bloggera. Cijena, prava sitnica.”

Bit’ ću glavna faca u Dubravi kad počnem utjerivati dugove s ovom mašinom.

Imam osjećaj k’o da pišem Bibliju. Nikad kraja ovom izvještaju. Ostalo je još toliko dobrih burgera (Burger bar, Đurina hiža, The Garden&Kitchen bar….) koje moram probati, ali ne stignem sad pisati o njima jer žurim na vjeronauk. Objavit ću fotke na Fejsu i Instagramu:)

Moja obitelj se uputila put Čučerja, a ja sam još ostao na Burger festu i lupao glavom o zid jer me Marin oženio za registar kasu. Upozoravali su me ljudi da je proračunat, ali im nisam vjerovao. 

Taman kada sam izgubio vjeru u ljude, ugledah Joe Pandura i njegovu bolju polovicu, Janu Fabijanić. Takva ljubav se ne pameti još od romanse Mladena Schwartza i Ane Lučić. 

PS: Ovogodišnji burger festival je genijalan osim dvije male zamjerke.

Prva zamjerka: Imaju knjižnicu, a u njoj nemam što pročitati. Nemaju domoljubnih naslova: ”Moj život s Francekom”, ”Bespuća povijesne zbiljnosti”, ”Gola istina”…

Druga zamjerka: Portal Punkufer.hr je dijelio besplatni sladoled. Jeste vi normalni? Sad će svi očekivati i od Flash.hr portala da dijeli nešto besplatno. Otvorili ste Pandorinu kutiju. Nije da nisam probao odličan sladoled, ali ne treba pretjerivati ni u čemu, a posebno ne u milostinji.

Autor: Josip Novosel aka Dragi Vođa aka Vin Diesel za siromašne, dopisni član magazina ”Pljujem na sirotinju”, prijatelj imućnih, prije svega čovjek, a tek onda tajkun i Gastro Snob.

www.instagram.com/dearleaderjoe

www.facebook.com/dearleaderjoe