Bolje bit’ na Vinocomu nego na zavodu za zapošljavanje! Vinocom 2018. – Tko nije bio, ne zna što je propustio

Prošle godine sam se prvi dan Vinocoma razvalio k’o Mladen Grdović i shvatio da nemam niti jednu fotku sa sajma. Nitko mi nije rekao da moram ispiti guc, promućkati u ustima i onda ispljunuti vino. U Čučerju se vino ne baca. To je smrtni grijeh. Drugi dan sam došao teturajući odraditi svoj posao i rekao sam sebi: ”Zore ne dočeko, ako me Vinocom ikad više vidi!”

Kako su moji svi Katolibani, naučili su me još kao malog da treba opraštati pa sam ja odlučio oprostiti sam sebi. Na greškama se uči. Rekao sam: ”Doći ćeš na Vinocom, odradit ćeš prvi dan fotkanje i sve što ide uz to, a drugi dan ćeš se ubit’ k’o Praljak.

Čim sam ušao u hotel Esplanade, zaskočila me ekipa iz Feravina: ”Pa di si Dragi Vođa? Daj fotkaj naš štand, objavi nešto o nama. Nismo škrti, platit’ ćemo koliko treba. Dika, Grasecco – hrvatski prosecco…, Advent je na vratima. Samo da nam skoči prodaja da dobijemo božicnicu i regres. Plizz Vođo?”

Iako su mi bili s Graseccom sponzori u spotu Maje Bajamić, htio sam im reći: ”Moli se u Crkvi!”. Na njihovu sreću, tada sam ugledao zgodnu i simpatičnu Luciju kako drži ogromnu bocu vina DIKA i pomislio sam u sebi: ”Jel’ to skraćeno od DIKAN?… Ako ih ne izreklamiram, smanjit će im se promet. Neće imati za plaće. Ne bi bilo zgodno da mladoj dami daju otkaz zbog mene. Zima dolazi. Sjetih se odmah one tužne priče ”Djevojčica sa žigicama”. Lucija ne zaslužuje takvu sudbinu. Smilovao sam se i objavio im 2 fotke. Prisjela vam božicnica na Božić 2018.!

Vinocom – Feravino – DIKA
Foto: Dragi Vođa, Flash.hr

Pokraj Feravina je bio štand Kutjeva. Mislim da su jedino oni shvatili da je prvi dan Vinocoma ujedino i CRNI petak. Doduše, nisu imali neki popust od 70% na svoje proizvode, ali su zato imali crnu LIV. Kad netko ima dva fakulteta i izgleda k’o Rosario Dawson, zaslužuje biti ovjekovječen mojom kamerom.

U tom trenutku je do štanda došao Ivan Jug i zamolio me: ”Vođo brate… Spomeni da sam najbolji sommelir u Hrvatskoj i spomeni restoran NOEL, PLIZZ!” Kasnije sam načuo razgovor između njega i Matka Kovačića iz vinarije Kutjevo. Matko: ”Kakvo ti je naše vino? Što piješ ovih dana?” Ivan Jug: ”Iskreno da ti kažem, pun mi je kurac svega. Mislim da ću se vratiti korjenima. Ribar, Venus, Peristil… Želim samo malo mira i bocu kole uz kanistar vina iz mog djetinstva.”

Vinocom bez Ribafisha je kao Sveučilišna knjižnica bez Martine Dalić.

Ne može se cijeli dan piti bez dobre mesne podloge. Zaletio sam se do šatora s prehramenim delicijama da bacim nešto u kljun. Moja glad me koštala 20 kn. Naime, toliko sam morao ubaciti u škrabicu za humanitarne svrhe da se dočepam ovih kobasica:)

Bilo je tu i domaćih delicija. Pršuti, sirevi kobasice, med… Sve je nekako odisalo domoljubnom atmosferom:)

Žal’ zbog potrošenih 20 kn je nestala kad sam bacio pogled na pripadnice ljepšeg spola. Znam da sam površan i da bih trebao pričati o vinima, ali ja sam u duši ipak esteta. Očekujem napad feministkinja za 1,2,3….

Korlat je osim vrhunskih vina predstavio i sjajne rakije i likere. Eto, sad nitko više ne može reć’ da sam neprofesionalan i da nisam pisao o vinima. PS: Badel me nije platio za ovu reklamu. Svidjele su mi se njihove boce, doduše i djelatnica, ali to ne smijem reć’ da ne ispadnem seksist.

U jednom trenutku sam primjetio kako netko gravira čašu. Bio sam toliko oduševljen da sam zaboravio uzeti vizitku pa sad ne znam o kome je riječ. Znam da sam neprofesionalan, ali meni je samo na pameti bilo – Jel’ bi mi mogla ona na čašu od Lino Lade ugravirati: ČUČERJE FOREVER?

U međuvremenu mi se pridružila kolegica Mia Markač koja je stručnjakinja za vina. Bila je i ove godine moj mentor na Vinocomu. Taman se fotkala s Krešimirom Ivančićem koji je naravno napomenuo: ”Dragi Vođa, molim te spomeni Griffin pjenušava vina. Ostao mi je novčanik doma, ali sljedeći put ti platim. Majke mi.”

Navratio sam s Miom kasnije do Benvenutija na malvaziju i da oprostite na izrazu, prejebeni muškat. Anno Domini Malvazija, Anno Domini Teran, San Salvatore muškat, Corona Grande… Malvazija je klizila niz grlo k’o moja susjeda Mirjana niz stepenice kad joj se pijani muž vrati s posla:)

Mia mi je preporučila i Markusov Dingač koji me oduševio. Berba 2016. Neću previše ulaziti u detalje da ne ispadne kako se preseravam sa stručnim izrazima.

Probali smo i sjajna vina vinarije Galić koja je nedavno imala spektakularno otvorenje nove vinarije u Kutjevu. Pino crni, Crno 9… Navukao sam se na Galića k’o Bare na iglu. Da niste bili škrti i da ste izdvojili svega 200 kn za Vinocom, znali bi o čemu pričam:)

Oduševio me je Grk vinarije Bire. Ovo nije gay izjava. Naime, Grk je hrvatska autohtona sorta vinove loze koja uspijeva i postiže izvrsne rezultate na pjeskovitom i suhom tlu Lumbarde na Korčuli. Frano Milina Bire pokrenuo je uzgoj autohtone bijele sorte Grk te prvi put nakon 100 godina revitalizirao terasaste tradicionalne vinograde na tom području. Njegov vinograd je ujedno i prvi ekološki vinograd na otoku.

Mia mi je također preporučila i vinariju Cossetto. Probali smo njihovu mlavaziju i MOZAIK. Sort: Merlota(60%), Cabermet sauvignona(20%) i Borgonje(20%). Najveću pozornost nam je privukla etiketa, odnosno mozaik. Izvorni rad slavnog slikara Ede Murtića.

Murtićev mozaik je zasijenio natpis TITO na travnjaku preko puta moje zgrade:)

Probali smo puno toga, ali kako da ja to sve spomenem kad nitko ništa ne plaća? Hito sam čak biti i profesionalan pa sam poslao upit Miji da mi da par stručnih komentara na vina koja smo probali. Ona mi je odgovorila: ”Ajde sutra pliz, tek sam stigla u Novi Sad”. Jbg, ja sam medijski mag. Nemam ja vremena do sutra. Objava ide danas s Mijom ili bez nje. Kako se Mija do sad nije javila, članak je takav, kakav je. Površan:)

Na kraju dana sam naletio na kolegicu Martinu koja mi se požalila da se nikad nije slikala sa tamnoputom osobom. Vinocom bez selfija je k’o Crkva bez pedofila:)

Vinocom je bio krcat, pogotovo u subotu kada su ljudi čekali u redu ispred Esplanade, tako da bi organizatori komotno mogli i povećati cijenu ulaznice sa 200 na 400 kn. Isplati se doći i platiti više. Znam da huškam organizatore protiv vas sirotinje koja gleda na svaku kunu. Mene boli briga. Ja sam press i ulazim svugdje for free. Sreća nije imati. Sreća je imati i znati da drugi nema – dr. Franjo Tuđman:)

PS: Taman kad sam mislio da sam gotov s degustacijama, naletim na Ivana Babića iz Zeppelin craft brewerya. Ivan: ”Di si Vođo? Molim te spomeni da sam ušao sa Zeppelin craft pivom u Esplanadu. To je velika stvar. Znaš da smo mi mala pivovara iz Bjelovara. Svaka reklama nam dobro dođe.” Ja: ”Ivane, pišem o Vinocomu, o vinima. Kakva jebena piva? Ne uklapa mi se to u članak nikako.” U tom trenutku je Ivan zavukao ruku u novčanik i izvadio dva Starčevića. Istog trena sam rekao: ”Možda bi te mogao ubaciti na kraju teksta, ali onako suptilno da ne ispadne k’o reklama za Zeppelin.”

Autor: Josip Novosel aka Gastro Snob aka Dragi Vođa, prijatelj imućnih, dopisni član magazina ”Nema do vina iz tetrapaka”, prije svega čovjek, a tek onda tajkun i snob.

https://www.instagram.com/dearleaderjoe/

https://www.facebook.com/DearLeaderJoe/

Please follow and like us:

1

20

20

20